U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku“, prof. dr Afskendios Kalangos govorilo je o svojim dostignućima i iskustvima kao stručnjaka u oblasti zdravstva, ali i o značaju Konferencije srpske medicinske dijaspore, koja se organizuje pod pokroviteljstvom Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine. Intervju pripremila novinarka „Politike“, gospođa Danijela Davivov Kesar, kojoj se i ovim putem zahvaljujemo.
Tekst, koji je objavljen u štampanom izdanju kao i na sajtu „Politike“ prenosimo u celosti.
INTERVJU: profesor dr Afskendios Kalangos, kardiohirurg
Besplatno operisao 15.000 dece zbog srčanih mana
Najmanje pet srpskih hirurga prošlo je kroz edukaciju u Univerzitetskoj klinici u Ženevi gde ovaj stručnjak radi
Jedan od najboljih svetskih dečjih kardiohirurga profesor dr Afskendios Kalangos do sada je besplatno operisao veliki broj mališana iz Srbije, obezbedio je obuku za medicinsko osoblje kako bi mogli samostalno da izvode komplikovane medicinske zahvate, a ujedno je i donirao veliki broj aparata za zdravstvene ustanove u našoj zemlji. U razgovoru za „Politiku” ovaj stručnjak svetskog glasa, koji je svojevremeno odlikovan Sretenjskim ordenom drugog stepena, naglašava da su deca koju je besplatno operisao uglavnom imala urođene srčane anomalije.
Postoji podatak da ste besplatno uradili intervencije za 15.000 mališana iz celog sveta, kao i dosta mališana iz Srbije?
Od 2003. godine operisao sam mnogo dece u Srbiji ili inostranstvu, u Ženevi ili Atini. Istina je da je od 1998. godine „Kalangos fondacija” uključena u 25 zemalja u promociju održivog razvoja pedijatrijske srčane hirurgije obučavanjem zdravstvenih radnika i lečenjem dece obolele od urođenih srčanih oboljenja. Medicinski članovi fondacije kao i lokalni zdravstveni timovi koje je fondacija obučavala od 1998. godine pružili su do sadahirurškuneguzaviše od 15.000 dece.
Zašto ste odlučili da pomažete Srbiji?
Odlučio sam da pomognem Srbiji nakon što sam upoznao njihova kraljevska visočanstva princa Aleksandra i princezu Katarinu Karađorđević i video koliko su posvećeni da pomognu svojoj zemlji. Posebno su veoma usmereni na unapređenje usluga u zdravstvenom i obrazovnom sektoru u Srbiji koji su izuzetno važni u održivom razvoju zemlje.
Dosta lekara iz Srbije je bilo kod vas na obuci u Ženevi. Kakvo mišljenje imate o našim doktorima?
Najmanje pet srpskih hirurga je prošlo obuku u Univerzitetskoj bolnici u Ženevi u periodu od 2003. do 2015. godine, kada sam bio direktor Odeljenja za kardiovaskularnu hirurgiju. Svi su bili ozbiljni, talentovani i željni učenja.
Kako ocenjujete situaciju u srpskom zdravstvu, šta je dobro, a šta bi trebalo promeniti?
Zdravstveni sistem, posebno u razvijenim zemljama, trenutno je u veoma izazovnom procesu transformacije. Zahvaljujući nedavnom tehnološkom napretku, a posebno u oblasti veštačke inteligencije, medicinska nega postaje sve više fokusirana na pacijente na individualizovan način, u smislu dijagnoze, terapijskih modaliteta i oporavka nakon hospitalizacije. Srbija mora da prilagodi svoj medicinski sistem ovim brzim promenama unapređenjem svojih osnovnih javnih zdravstvenih usluga i tehnologija. Srbija ima dobro obučene i visoko obrazovane medicinske i druge zdravstvene radnike koje bi trebalo bolje ekonomski motivisati kako bi bili spremniji za ovaj radikalni proces transformacije. Srbija mora da uspostavi banke podataka za svako praćenje patologije i dozvoli da elektronski dosijei pacijenata pružaju korisne i istinite informacije za primenu ovih banaka podataka.
Najviše radite operacije urođenih srčanih mana kod dece. Da li se poslednjih godina povećava broj dece u svetu koja imaju taj problem?
Broj urođenih srčanih bolesti varira od osam do 12 na 1.000 novorođenčadi, Broj beba rođenih s ovim urođenim srčanim manama, posebno s teškim oblicima urođenih srčanih malformacija, opada u zemljama s visokim prihodima, gde fetalne ehokardiografske ustanove nude budućim roditeljima mogućnost prekida trudnoće. S druge strane, promene u okruženju koje ga čine prljavijim mogu izložiti većem riziku trudnice s više toksičnih agenasa koji mogu uticati na njihov metabolizam da razviju urođene mane ne samo u pogledu intrauterinog razvoja srca već i ostalih organa.
Osmislili ste hirurški uređaj „kalangos prsten“. Zašto je on važan?
Kalangos prsten je biorazgradivi prsten koji deci koja pate od bolesti mitralne i trikuspidalne valvule omogućava fiziološki rast otvora njihovih zalistaka nakon hirurške intervencije. To znači da ovaj prsten koriguje dilataciju otvora „ventila” kod deteta koje raste bez uticaja na njegov potencijal rasta tokom vremena.
Danijela Davidov Kesar