PRILIKOM NEDAVNE POSETE DUBAIJU, RAZGOVARALI SMO SA INSPIRATIVNOM ČLANICOM KRALJEVSKE KUĆE I OTKRILI ZAŠTO NE NOSI KRUNU
Čim Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Katarina od Srbije zakorači u sobu, odmah svima donosi olakšanje. Članica srpske kraljevske porodice brzo i ljubazno otpušta svoja dva pratioca, i kreće prema nama sa prijateljskim osmehom, pozdravljajući tim časopisa Hello! zaBliski Istok toplim stiskom ruke.
Razgovaramo u predsedničkom apartmanu hotela Šangri-La, jednog od najstarijih u Dubaiju. „Volim ovaj hotel, u njemu se osećam toplo i prijatno“, rekla je Princeza.
Princezin jedini zahtev bio je da se isključi prenos teniskog meča na apartmanskom televizoru, jer bi to moglo da joj odvrati pažnju, ako igra njen omiljeni igrač – a to je, naravno, Novak Đoković, srpski teniski as koji je trenutno rangiran kao svetski igrač broj 1.
Dan uoči svog 71. rođendana Princeza provodi na Globalnom dečijem forumu, inicijativi koja se održava pod pokroviteljstvom Njenog Veličanstva Kraljice Silvije od Švedske i Princeze Haje Bint Husein, supruge Njegovog Visočanstva Šeika Muhameda bin Rašid Al Maktuma, potpredsednika i premijera Ujedinjenih Arapskih Emirata i vladara Dubaija.
Ova manifestacija se prvi put održava van Švedske, u Madinat Džumeirali u Dubaiju, uz prisustvo stručnjaka koji će razgovarati o pravima deteta na Bliskom istoku i Severnoj Africi.
To je tema bliska srcu srpske Princeze. „Ja sam majka, ne samo mojoj deci i unucima, nego i mom narodu. Deca pate kada njihovi roditelji pate. Ne možete odvojiti decu od roditelja“, rekla je ona. Princeza,koja je rođena u Grčkoj, globalno je priznata na polju filantropije. Neumorno se bori za prava svog naroda i šire, a najviše za decu i siročad u Srbiji. „Moj san i želja u ovom svetu je da se svi ujedinimo“, rekla je za „Hello! Middle East“. „Postoji strategija za rat, ali nema strategije za mir. Nećemo imati mira dok ne počnemo da ulažemo u mir. Ova planeta je mnogo manja nego što mislimo, moramo da počnemo da dajemo, ne samo da uzimamo“.
U razgovoru sa Njenim Kraljevskim Visočanstvom ona nam otkriva značaj pomoći mladima i zašto su svetu sada monarhije potrebnije više nego ikad…
Koji su glavni problemi koji utiču na decu na Bliskom istoku i šire?
Veoma sam posvećena Globalnom dečijem forumu. Zahvalna sam Njenom Veličanstvu Kraljici Silviji, koja je započela ovaj program, kao i Njenom Visočanstvu Princezi Haji, koju poznajem mnogo godina. Znala sam Princezu Haju kad je bila devojčica u Jordanu. Uvek je bila tako divna, brižna i velikodušna. Osećala sam da je za ovu mladu damu uvek postojao neki cilj. Sasvim je logično da je ona sada pokrovitelj ovog važnog foruma zajedno sa Kraljicom Silvijom. Veoma sam počastvovana što sam pozvana da im se pridružim. Važno je da se ljudi podsete na ove značajne ciljeve. Moramo da stvorimo svet u kom deca nisu žrtve.
Ako u jednoj porodici otac nema posao, a majka je zabrinuta zbog potrebe da napusti dom zbog sukoba, dete postaje žrtva sveta u kom nema harmonije. Deca su prva na udaru, jer su suviše mlada da se brinu o sebi.
Kako ljudi mogu da u svojim domovima podižu svest o ovom cilju i podrže ga?
Bez ljubavi nemamo ništa. Želim da ohrabrim ljude da imaju više ljubavi i brige jedni za druge. Ljudi ne mogu da budu dobri prema sebi, ako nisu dobri prema drugima. Imamo izbor u životu, da na njega gledamo pozitivno i da budemo zahvalni. Ako se odlučimo da radimo suprotno, imaćemo bedan život. Danas postoji problem da deca ne odrastaju u pozitivnoj atmosferi, deca moraju da budu pohvaljivana. Trenutno pravim nalepnice koje će biti na svim automobilima u Srbiji. Na njima će pisati: „Da li ste danas pohvalili svoje dete?“ Najveći poklon koji možete da date detetu jeste samopouzdanje. Deca mogu da imaju sve diplome u svetu, ali titule ne čine čoveka. Imamo veliki izbor u životu, a naš život je izbor koji smo sami napravili.
Učinili ste mnogo da podržite mlade u Srbiji. Navedite nam jedan od najvažnijih načina na koji ste pomogli?
Nakon deset godina sukoba u našoj zemlji, shvatila sam da su njim najviše pogođena deca, pa sam započela prvu telefonsku liniju za pomoć deci u našoj zemlji; to je bio prvi broj koji je počinjao sa 800. Uz podršku Brisela i Velike Britanije, koji su pomogli u obuci ljudi koji se javljaju na telefon, počeli smo da primamo hiljade telefonskih poziva. Ne zato što su deca bila zlostavljana, nego zato što nisu mogla da veruju da mogu da traže pomoć a da to ne košta ništa. Govorili su nam da se osećaju bezbednije i da nam veruju.
Svake godine vi i vaš suprug, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar, ugošćujete stotine dece bez roditelja u beogradskom Dvoru. Da li možete da s nama podelite najdražu uspomenu na ove posebne događaje?
Moj suprug je živeo u izgnanstvu mnogo godina, ali sada živimo u Dvoru. Kada smo došli tamo, prva stvar koju smo uradili bila je da organizujemo dva prijema godišnje, za Božić i Uskrs. Pozivamo više od 1.200 dece iz cele zemlje. Imamo igračke za njih, pevamo i jedemo; to su veoma zabavni dani.
Sećam se jednom prilikom na Uskrs, deca su bila u bašti u potrazi za uskršnjim jajima. Kada smo se vratili unutra, čuli smo vrisku dvoje dece na sred salona. Bili su to dečak, koji je imao osam i devojčica od šest godina. Oni su bili brat i sestra koji su bili greškom razdvojeni u dva sirotišta. Pronašli su se među stotinama i stotinama dece. Već sama činjenica da možete da svedočite nečem takvom u životu, toj radosti, to je čudo. Devojčici su rekli da niko iz njene porodice nije preživeo; ona je stalno gledala u tavanicu i pitala da li će joj sada doći i mama i tata. Grlila je i ljubila svog brata. Na kraju dana, kada smo pokušali da im pomognemo da uđu u autobus, morali smo da ih unesemo zajedno, jer nisu hteli da se razdvoje. Kasnije mi je rečeno da su ostali tako još dugo vremena.
Vidite, sve je u pravljenju razlike. Kada deca dolaze da me posete, uvek pitaju gde je moja kruna, a ja im kažem moja kruna je u mom srcu.
Posetili ste UAE u nekoliko navrata. Kako se osećate ovde?
Mislim da svetski lideri nikad ne smeju da zaborave zašto su na položajima na kojima su. Pogledajte šta je sve Njegovo Visočanstvo Šeik Muhamed uradio ovde u Dubaiju. Ovo je sigurno grad koji se razvija najbrže na svetu. Svako može da vidi odanost i posvećenost kraljevske porodice u onome što je učinila za ovaj deo sveta. Oni su ovdašnje ljude učinili ponosnim, a kada ste ponosni, zemlja može da se razvija. Ljudi će pomoći da se to ostvari i sačuva – a vi ćete se postarati da niko to ne pokvari.
Kad god dođem u Dubai, vidim da su ljudi ovde srećni i da im je drago da vam pokažu svoj grad. Kada sam danas otišla u muzej, ljudi su bili oduševljeni; puni su mašte i kulture. Ovo je lepa zemlja i zaslužuje da bude takva kakva je. Iako svet prolazi kroz ekonomsku krizu, kada ljudi rade kako treba, to funkcioniše i mislim da bi Dubaji mogao da bude dobar primer za druge male zemlje.
Sjajno je što se Globalni dečiji forum održava ovde, posebno zato što zemlja napreduje i deca odrastaju u takvom okruženju. Kada odrastu, nastaviće da rade ono što čemu ih je život ovde naučio.
Grčka vlada odala je priznanje Vašem ocu za njegov filantropski rad. I Vi ste mnogo učinili za bezbroj humanitarnih ciljeva. Na koji način je Vaš otac uticao na Vas?
Imala sam veliku sreću da imam roditelje koji su me naučili radosti davanja. Moja majka je bila neverovatna žena. Živeli smo u Atini, i kad bismo išli s njom u bioskop, svi mi bismo nosili velike kese sa hranom i odećom. Znala je svakog čoveka i ženu koje bismo sretali na ulici. Znala je ljude koji prodaju kestenje zimi i kukuruz leti. Znala je svačiju priču. To su bili ljudi koji su je činili srećnom. Imala sam veliku sreću da budem time okružena od rane mladosti, i na tome sam zahvalna.
Želim da pomažem, potreba za pomoći postoji stalno, i mi stvarno činimo sve što je u našoj moći. Takođe učestvujem u izgradnji obdaništa, zato što čim izađete izvan glavnog grada, broj supruga i majki koje ne mogu da rade dramatično raste, jer ne postoje vrtići. To znači da one ne mogu da dodaju drugi prihod domaćinstvu. Tako da gradimo više predškolskih ustanova da bismo im pomogli.
Obrazovali ste se u Atini, Švajcarskoj, Americi i Velikoj Britaniji. Kako Vam se dopadao život u tim različitim delovima sveta?
Odrasla sam u Grčkoj, ali majka mi je uvek govorila da devojka nikada nema svoju zemlju. Tako da sam odrasla znajući da ću morati da ja pratim supruga, a ne obrnuto. Uvek sam bila spremna da uradim ono što sam morala. Tako da sam se osećala veoma blagoslovenom kad sam upoznala mog supruga. On je fantastičan čovek sa velikim srcem. Imao je izuzetno težak život; i jedan i drugi deda umrli su mu u mladosti, a njegov otac je ostao bez svog oca kada je imao samo 11 godina.
Šta je za Vas najvažnije u Vašoj ulozi Princeze Katarine od Srbije ?
Mislim da je najvažnije da podržim mog supruga. Takođe, želim da pomognem deci da odrastu tako da imaju isti osećaj odgovornosti za našu zemlju kao i mi. Čak i mojih pet unuka odrasta shvatajući to.
Postoji nešto veoma posebno u činjenici da je kraljevska porodica u zemlji – ona postaje faktor ujedinjenja. Postoji uloga koju ne može da ima ni premijer ni predsednik.
Često se okupljamo i posećujemo druge kraljevske porodice iz celog sveta. Oni su posebni ljudi, posvećeni službi građanima svojih zemalja. U današnjem svetu, potreba za monarhijama veća je nego ikad, jer ljudi nemaju jasan pravac kretanja i osećaju se nesigurno.
Ako živite u ovom svetu za kratko vreme i uspete da napravite razliku, to je blagoslov. Veoma sam zahvalna mom suprugu koji me izabrao i doveo u našu divnu zemlju u kojoj žive ljudi koji su bili potpuno pogrešno shvaćeni. Svaka zemlja ima šačicu ljudi koji nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. O nekim zemljama govori ceo svet, a one jednostavno ne odgovaraju na to. Narod moje zemlje je tolerantan, ponosan i za njega nema granica.
INTERVJU VODILA: ANA KATBERT
INTERVJU VOĐEN U HOTELU ŠANGRI-LA, DUBAI