Nj.K.V. Princeza Katarina je sa velikim zadovoljstvom dala veoma detaljan intervju za dnevni list „Politika“, u kom je govorila o dobijanju ordena Karađorđeve zvezde, raznim aspektima njenog humanitarnog rada, počecima ali i planovima za narendi period, kao i poruku Njenog Kraljevskog Visočanstva damama Srbije i širom sveta, jer je intervju objavljen na Međunarodni dan žena..
Tekst koji je objavljen u štampanom izdanju u broju od 8. marta 2024. godine prenosimo u celosti. Zahvaljujemo se novinarki, g-đi Katarini Đorđević na velikom profesionalizmu i realizaciji intervjua. Članak je dostupan i na sajtu „Politike“ na LINKU
Politika 08.03.2024.
INTERVJU: Princeza KATARINA KARAĐORĐEVIĆ
Dobijanje Ordena Karađorđeve zvezde za mene je najveća čast
Moj humanitarni rad počeo je pre više od 30 godina, sa princezom Irenom od Grčke i njenom fondacijom
Katarina Đorđević
Među brojnim zaslužnim institucijama i pojedincima koje je predsednik Aleksandar Vučić ove godine odlikovao povodom Dana državnosti našla se i princeza Katarina Karađorđević, koja je dobila Karađorđevu zvezdu prvog stepena za zasluge u oblasti humanitarnog rada i njen doprinos našem narodu i zemlji.
Pomoć ugroženima u Srbiji je glavni fokus aktivnosti princeze Katarine već više od 30 godina, a u razgovoru za „Politiku” ona otkriva svoje utiske povodom odlikovanja koje je primila, govori o planovima i aktivnostima u budućem periodu i šalje poruku damama na Međunarodni dan žena, koji danas obeležavamo. A na pitanje šta Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena znači za nju, princeza Katarina Karađorđević kaže:
„Zaista mi je bila velika čast da dobijem ovo visoko priznanje i veoma sam zahvalna predsedniku Vučiću što je prepoznao moj trud, kao i svima koji su me nominovali ”
Moram da kažem da ovo nije priznanje samo za moj rad, već i za sav trud i podršku svih onih divnih ljudi koji već godinama podržavaju moju želju da pomognem svima kojima je pomoć potrebna i koji razumeju moju potrebu da pomognem. Bez njihove velikodušnosti i nesebične pomoći, ne bi bilo moguće doći do svih onih čiji su životi dirnuti i promenjeni nabolje. Svi članovi od bora i simpatizeri okupljeni u pet kancelarija ’Lajflajn’ humanitarne organizacije, koji su svih ovih decenija toliko puno doprineli našoj zajedničkoj stvari, zaposleni u mojoj fondaciji u Beogradu, naši prijatelji iz dijaspore i svi naši dragi prijatelji iz inostranstva, koji su prepoznali potrebe naroda Srbije i Republike Srpske i velikodušno pomogli, članovi Kraljevskog medicinskog odbora, Kraljevskog odbora medicinskih sestara… svi su toliko pomogli i doprineli, i svima njima ide deo ovog priznanja. Bez njih i njihove podrške, to ne bi bilo moguće, ali i naravno, bez mog dragog supruga, prestolonaslednika Aleksandra, čija me je ljubav prema našem narodu i našoj zemlji inspirisala i pružila mi priliku da promenim živote ljudi u Srbiji. Zahvaljujući njemu, Srbija je postala i moja otadžbina i narod naše zemlje ima posebno mesto u mom srcu. Dobijanje Ordena Karađorđeve zvezde za mene je najveća čast. Ja nastavljam moju misiju, jer nema većeg ostvarenja od saznanja da ste doneli promenu nabolje u zemlji koju volite i u nečijem životu”, kaže princeza Katarina.
Humanitarnom radu posvećeni ste već više decenija kako je on počeo i ko vas je prvi podržao?
Na ovaj divan put izveli su me moji roditelji, koji su bili veliki dobrotvori i veoma sam im zahvalna jer su me naučili da nema veće radosti u životu od radosti davanja. Ono što je posebno važno jeste da su to uradili sopstvenim primerom kada želite da dete nešto nauči, nije dovoljno samo da mu to kažete, potrebno je i dato pokažete. Tako da sam ja sledila njihov primer, a želim da to čine i svi ostali. Treba da naučimo našu decu da daju, a ne da uzimaju. Majke i očevi imaju obavezu da budu primer i uspostave tradiciju davanja sebe onima kojima je potrebna pomoć. Moj humanitarni rad počeo je pre mnogo više od 30 godina, kada sam zajedno sa princezom Irenom od Grčke i njenom fondacijom dopremala krave u Indiju kako bi tamošnja deca imala sveže mleko; takođe sam radila na dopremanju sveže vode u Mjanmar, započevši projekat iskopavanja bunara sa čistom vodom. Nažalost, onda su došle devedesete i postalo je apsolutno neophodno pomoći narodu Srbije i Republike Srpske, jer je užasni rat počeo. Moj suprug je tada još uvek važio za državnog neprijatelja, živeli smo u inostranstvu i nismo mogli da dođemo u Srbiju, ali smo očajnički želeli da pomognemo svom narodu. Istu želju smo videli i u srpskoj dijaspori svi su bil i voljni i spremni da pomognu. Međutim, postojao je problem jer nisu znali kako da pošalju pomoć, to nije bilo lako zbog sankcija. Stoga, da bih ujedinila sve one koji su želeli da pomognu, otvorila sam prvu kancelariju humanitarne organizacije „Lajflajn” U Čikagu i nastavila sa otvaranjem drugih u Njujorku, Torontu, Londonu i Atinu. Nije bilo lako u početku, ali sećam se koliko smo svi bili uzbuđeni kada je prva medicinska oprema koju smo poslali u Srbiju 1993. godine stigla u Dečju kliniku u Tiršovoj…
Rad vaše fondacije i kancelarije „Lajflajn” je, kako često ističete, usmeren na pomoć svima kojima je ona potrebna. Da li postoje neke kategorije ugroženih kojima više pomažete?
Ako zatreba pomoć, uradićemo šta je u našoj mogućnosti da je i pružimo, ne razdvajamo, svi ljudi su bitni za nas. Naravno, nemoguće je pomoći svima, kada počnete sa humanitarnim radom, vidite kolikom broju ljudi je vaša pomoć potrebna. Morate da napravite neka prilagođavanja, da vidite šta je hitno da se uradi odmah, a šta može da malo sačeka. Donacije čak i najmanjoj školi ili ambulanti u nekom udaljenom selu prave razliku. Nije važna samo veličina donacije, već i koliko dobra ona donosi, i što omogućava ljudima da znaju da nisu zaboravljeni. Zajedno sa kancelarijama „Lajflajna” omogućili smo renoviranje mnogih bolnica, domova za decu, škola i drugih ustanova, isporuke neophodne medicinske opreme, podržavamo obrazovanje dece obezbeđivanjem računarske opreme za informatičku nastavu, klupa, stolica i tabli za učionice, opremanjem školskih biblioteka knjigama i obezbeđivanjem školskog pribora…
Na koje projekte ste posebno ponosni?
Veoma je teško izdvojiti samo neke od projekata, pošto ih ima baš mnogo, ali da počnemo sa najnovijim. Među raznom medicinskom opremom, poput mamografa, ultrazvuka, inkubatora itd, najznačajnija je bila digitalni mobilni mamograf doniran u junu 2009. godine Kliničkom centru Niš, zahvaljujući velikodušnosti Fondacije „Stavros Niarhos” Od tada do maja 2022. godine pregledano je više od 160.000 žena širom Srbije i zahvaljujući ranom otkrivanju brojni životi su spaseni. Zahvaljujući velikodušnosti našeg dragog prijatelja Ričarda Jankova i njegove neprofitne organizacije „Upward Bound Youth ” u novembru prošle godine uspeli smo da doniramo novi mobilni mamograf UKC „Niš” i tako zamenimo stari, a kako je ministarka zdravlja, profesorka Danice Grujičić nedavno istakla, ovim novim uređajem već je pregledano oko 2.500 do 3.000 žena. Uz pomoć Fondacije „Stavros Nijarhos” u decembru 2023. godine otvorili smo novu salu za porođaje u Klinici „Narodni front” u Beogradu.
Imamo i veoma uspešnu Konferenciju srpske medicinske dijaspore, koja će ove godine biti održana od 6. do 8. juna, četrnaesti put po redu. Medicina je nauka koja svakim danom ostvaruje nova saznanja i nova dostignuća, a razmena znanja i iskustva u svakoj oblasti zdravstvene zaštite od vel ikog značaja je za lekare i, što je najvažnije, dobrobit njihovih pacijenata. Ova konferencija, kojoj se svake godine pridružuje sve više lekara iz celog sveta, omogućava našim lekarima da razmene dragocena znanja, ali i da stvore prijateljske veze.
U svom humanitarnom radu susretali ste se sa najrazličitijim događajima i upoznala sa sudbinama mnogih ljudi. Da li možete neku od tih priča da podelite sa nama?
Sećam se da sam 2008. godine dobila poziv od jednog od doktora da se na Dečjoj klinici nalazi devojčica sa Kosova koja ima veoma težak oblik akutne leukemije i da je u jako teškoj situaciji, jer se u Srbiji u to vreme nisu izvodile transplantacije koštane srži. Pozvala sam moje prijatelje u Grčkoj i organizovala prevoz te devojčice do bolnice „Aja Sofija” u Atini. Pošto je njena koštana srž bila specifična, nisu mogli da joj nađu do n ora i bila je na lečenju dve godine. Kada je donor konačno pronađen, njena bolest se vratila u najgorem obliku. Situacija je bila veoma dramatična, ali nisam mogla da dozvolim da taj mali anđeo umre kada je bila tako blizu i izdržala sve borbe. Moji prijatelji iz SAD rekli su da postoji novi lek koji je tek počeo da se koristi u Americi. Otišla sam tamo, pozvala direktora kompanije koja proizvodi taj lek i rekla mu: „Pomozite nam, hoću ovaj lek, imamo dete koje umire!” Bio je iznenađen i rekao mi je da to nije moguće, lek još uvek nije registrovan u Evropi, a ja sam mu rekla „Spavaću ispred vaše kancelarije dok mi ne date lek!” Uspeli smo da ga dobijemo i lekara koji će se time baviti, organizovala sam prevoz do Atine, lečenje je uspelo, hvala bogu, izvršena je i transplantacija, i ta devojčica je danas prelepa mlada žena, koja je i završila fakultet u Grčkoj.
Koje planove imate za naredni period?
Imamo nekoliko projekata koji će uskoro biti uspešno završeni, kao što su renoviranje domova za decu i priprema predstojećeg Vaskršnjeg prijema… Moj suprug i ja smo se upravo vratili iz Londona gde je održan veoma uspešan dobrotvorni bal, za pomoć dečjim bolnicama u Srbiji, ali i obeležavanje 30 godina od osnivanja .Lajflajna” u Velikoj Britaniji. Kao i svake godine, organizovaćemo tradicionalni Bazar rukotvorina, koje prave izbeglice i socijalno ugrožene žene, kako bismo im pomogli da izdržavaju svoje porodice.
Damski doručak
Svake godine povodom 8. marta u Belom dvoru organizujete Damski ručak. Koga najčešće zovete na ovaj ručak i šta je svrha ovakvog okupljanja?
„Damski ručak” u čast Međunarodnog dana žena Je tradicionalna manifestacija koju sam započela godinama unazad, kada smo došli u Srbiju, koja je posvećena obeležavanju doprinosa žena društvu i stvaranju čvrstih veza i prijateljstava između istaknutih dama u Srbiji. Svake godine okupljamo dame visoke zvaničnice iz državnih organa Srbije, supruge visokih srpskih zvaničnika, dame ambasadore, supruge ambasadora, predstavnice međunarodnih organizacija u Srbiji i druge ugledne dame. Na kraju događaja, moj suprug, kao pravi džentlmen, svakoj našoj dragoj gošći poklanja prelepu ružu.
Šta biste ove godine poručili našim čitateljkama i ženama u Srbiji?
Uvek treba da se setimo koliko važnu ulogu žene imaju u društvu. Mi smo odgovorne kao žene da učinimo svet boljim mestom za sve, za našu decu. Mi doprinosimo svetu radošću, energijom i novim idejama, ali i međusobno se podržavajući u postizanju zajedničkih ciljeva. Ponosna sam na žene u Srbiji koje ovo društvo vode napred. Važno je da radimo zajedno, da zajednički učinimo da se sve naše želje ostvare. Uvek treba da sledimo svoje želje i snove, jer svojom snagom možemo postići sve. Drage moje dame, bake, majke, kćerke, molim vas, pazite na sebe i na svoje bližnje, budite zdrave, volite život, budite humane i nastavite da budete najjači stub našeg sveta. Ne zaboravite da ste vi primer svojoj deci za njihovu budućnost. Pomozite im da uče od najranijeg doba.
